среда, 05. март 2014.

Intervju: SLOBODAN STEVANOVSKI - Naivno slikarstvo pod svetlošću računara


U okviru igre na našoj Facebook stranici https://www.facebook.com/2komadanecega povremeno izvučemo nekog od članova stranice i intervjuišemo ga. Evo tim povodom intervjua sa Slobodanom Stevanovskim iz Pančeva / Kačareva, koji izučava naivno slikarstvo ali i zdrav način ishrane :)

naivno slikarstvo - Zuzana Halupova

1) Dragi Slobodane, radite kao bibliotekar-informatičar u Opštinskoj biblioteci Kovačica. Kakvi su Vam utisci o informatičkom opismenjavanju odraslih, oblasti kojom se prvenstveno bavite? Koliko starije generacije imaju otpor prema računaru? Šta im je najteže da nauče?

Biblioteke su deo sistema za prikupljanje, obradu, čuvanje i  pružanje informacija. Kao takve su u sistemu permanentnog obrazovanja pa je sasvim logično što se baš kod nas organizuju  kursevi informatičkog opismenjavanja za odrasle... Kad radite sa ljudima, svakakve dogodovštine su moguće. Mnogi, čak i obrazovaniji, imaju svojevrsni sujeverni strah od računara... Većina se na prvom času maksimalno udalji od računara pa imam problema da ih ubedim da se ništa loše neće dogoditi... Obično se vrlo brzo priviknu na dobro i lepo tako da shvate da računar nije nikakva kosmička naprava, već običan alat koji služi da se neki posao obavi jednostavnije i efikasnije...  Zanimljivo je da obrazovaniji nisu i odgovorniji.  „Domaći zadatak“ gotovo nepogrešivo zaborave baš dugogodišnji prosvetni radnici koji „pod stare dane“ studiraju... Zanimljivo je da se stariji početnici lakše prilagode „pločici“ lap-topa nego mišu...


Prvi čas obuke za rad na računaru : Udruženje žena iz Idvora (rodno mesto Mihajla Pupina). Obuka je u njegovom spomen-domu.




2) Magistrirali ste na bibliografiji naivnih slikara Kovačice i Padine, a takođe objavili i knjigu o naivnim slikarima. Šta Vam se dopada kod naivnog slikarstva kao stila? Šta posebno izdvaja i odlikuje slikare Kovačice i Padine?

Sticajem neobičnih okolnosti zainteresovao sam se za naivne slikare. Rad u biblioteci podrazumeva formiranje zavičajne zbirke. A za mesto u kome radim vezuje se snažna „škola“ naivnog slikarstva. Iako ne živim u Kovačici, znao sam koliko je ta „škola“ uticajna i koliko je dobrodušnost slikara Zuzane Halupove, Martina Jonaša ili Jana Knjazovica pomagala našoj zemlji nesrećnih devedesetih. Nije preterana izjava da su ovi zemljoradnici – slikari više učinili nego sva naša diplomatska predstavništva zajedno. Mnogo uticajnih ljudi je ispred njihovih slika stajalo zbunjeno jednostavnošću kojom ovaj umetnički soj sagledava probleme ljudskog postojanja. Nikada nisam mogao da ih dosegnem! Kao da stoje na nekoj drugoj planeti, na koju nikada i nikakvim sredstvima neću doći. Suština je u tome da slikari nisu ni brinuli da li ih drugi razumeju i da li misle drugačije od njih, ljudi koji žive na zemlji i sa zemljom. Kao proizvod zemlje. Kao hiljadugodišnja sekvoja.




naivno slikarstvo - Martin Jonaš

3) Ispričajte nam nešto o Vašoj knjizi o naivnom slikarstvu.

Moj posao nije podrazumevao neku naročitu kreativnost... Pokušao sam da na jednom mestu okupim sve naivne slikare ovog kraja na osnovu jednostavnog kriterijuma –  štampanog traga. Tako sam prikupio imena oko 150 slikara u 688 monografskih publikacija. Rezultat je zavičajna bibliografija. Profesori Filološkog i Učiteljskog fakulteta, kao i profesori Akademije likovnih umetnosti procenili su da je dostojna magistarske teze...


knjiga Slobodana Stevanovskog "Naivni slikari Kovačice i Padine"


4) Radili ste tri godine i kao učitelj. Šta vam je kod današnjih učenika najviše ostavilo pozitivan utisak, a šta im zamerate?


Pa, lep je i naporan rad u školi. Ko nije tamo radio, ne može ni da ima jasnu predstavu koliko su netačne predrasude o toj instituciji...  Ma, deca su dobra, ne bih ja ništa njima zamerio... Okolnosti ih čine drugačijima, a za to smo uglavnom krivi mi, „matori fosili“. Veliki je problem neograničena dostupnost informacija... Zvuči, paradoksalno, ali nije. Informacija, bez mehanizama procenjivanja njene vrednosti i korišćenja, praktično je bezvredna. Prvi pogodak na „guglu“ je sve što deca traže smatrajući da je to suština znanja... Površnost, površnost...

Slobodan Stevanovski (u sredini) s kolektivom na stručnom seminaru

5) Zalažete se za zdraviji način života i organsku hranu. Dajte nam savet kako da unapredimo svoj život u ovoj oblasti.

Zdraviji način života podrazumeva suštinske i sveobuhvatne promene... Promena jedne ili dve nezdrave navike neće mnogo doprineti zdravlju... Ali, najkraće: više sporta, više prirode, više svežeg voća i povrća, ako je ikako moguće organskog,  manje rafinisanih proizvoda kao što su beli šećer, ulje, margarin...  Spremati hranu kod kuće, izbegavati tzv. brzu hranu i grickalice...


6) Kakvi su Vam utisci o emisiji "Dva komada nečega"?

Kod nas razbijanje stereotipa nekako uvek podrazumeva pretencioznost, neodmerenost i, vrlo često, napuštanje granica dobrog ukusa... "Dva komada nečega" ni približno nisu takvog tipa. Lepo je videti nešto što je drugačije od stereotipa, lepo je čuti odmereni nekonvencionalni humor na račun nekih umetničkih kategorija. Kao takva emisija može biti preporučena i mlađim generacijama kao odličan primer kreativnosti, originalnosti, odmerenosti i dobrog ukusa.




7) Predložite neku temu za narednu epizodu emisije.

Hm, možda “umetnički triatlon”? “Pesničenje” , slikanje, gluma? Takmičenje u triatlonu ili barem “audicija” za ove “sportiste”… :)

Нема коментара:

Постави коментар